Pored ekoloških, političkih i društvenih posledica koje je veštačka inteligencija ostavila na svet, AI se sve češće dovodi u vezu i sa ozbiljnom krizom mentalnog zdravlja. U pojedinim slučajevima, korisnici zapadaju u zablude koje završavaju prinudnim psihijatrijskim lečenjem ili čak samoubistvom.
Primer za to je Kejtlin Ner. U eseju za Newsweek, Ner opisuje svoje iskustvo na poziciji direktorke za korisničko iskustvo u startapu koji se bavio generisanjem AI slika. Za taj posao kaže da ju je doveo do teškog psihičkog sloma izazvanog veštačkom inteligencijom.
U svojoj ispovesti, Ner navodi da je sve počelo na poslu, gde je provodila i više od devet sati dnevno dajući upite ranim verzijama generativnih AI sistema iz 2023. godine. Iako su slike koje je AI proizvodio često bile izobličene i deformisane, iskustvo je u početku, kako kaže, „delovalo kao čista magija“.
„Za samo nekoliko meseci, ta magija je postala manična“, napisala je.
Slike koje ugrožavaju mentalno zdravlje
Ner tvrdi da su te rane AI slike počele da narušavaju njenu percepciju sopstvenog tela i preopterećuju njen mozak na načine koji su ozbiljno ugrožavali njeno mentalno zdravlje. Čak i kada je AI naučio da „pogodi“ pravi broj prstiju na ljudskoj ruci, psihološki pritisak nije nestao. Anatomske greške zamenile su scene sa nemoguće mršavim i savršeno lepim telima.
„Gledanje ovakvih AI slika iznova i iznova preprogramiralo je moj osećaj za normalno“, objasnila je Ner. „Kada bih se pogledala u ogledalo, videla bih nešto što treba da se ispravi.“
U jednom ključnom trenutku, Ner je počela da eksperimentiše sa AI slikama na kojima je prikazana kao modna manekenka, što je bio zadatak koji joj je postavila kompanija, fokusirana na korisnike iz sveta mode. „Uhvatila sam sebe kako razmišljam: ‘da bar izgledam kao moja AI verzija’“, napisala je. „Postala sam opsednuta mršavljenjem, savršenim telom i besprekornom kožom.“
AI psihoza: Zavisničke slike
Ubrzo je počela da gubi san kako bi generisala sve više i više slika, koje je opisala kao „zavisničke“, jer je svaka nova slika izazivala „mali nalet dopamina“. Iako je pre tog perioda uspešno lečila bipolarni poremećaj, nova opsesija prerasla je u maničnu epizodu koja je, prema njenim rečima, dovela do psihoze.
„Kada sam videla AI sliku sebe na letećem konju, počela sam da verujem da zaista mogu da letim“, piše Ner. „Glasovi su mi govorili da skočim sa balkona i ubeđivali me da bih preživela. Ta grandiozna zabluda me je zamalo naterala da zaista skočim.“
Srećom, uspela je da se zaustavi i potraži pomoć prijatelja i porodice. Uz pomoć stručnjaka, shvatila je da je njen posao bio okidač za psihički slom, zbog čega je napustila AI startap.
„Sada razumem da ono što mi se dogodilo nije bila slučajna kombinacija mentalne bolesti i tehnologije“, objasnila je. „Bila je to vrsta digitalne zavisnosti nastale tokom meseci i meseci neprekidnog generisanja AI slika.“
Ner je u međuvremenu prešla u drugu kompaniju PsyMed Ventures, koji Newsweek opisuje kao fond rizičnog kapitala fokusiran na mentalno zdravlje. Iako mnoge kompanije u koje PsyMed ulaže koriste AI alate, Ner kaže da ih i dalje koristi, ali sada sa mnogo većim oprezom i poštovanjem.
