Nova istraživanja sugerišu da AI četbotovi poput ChatGPT-a mogu ubediti otprilike jednu od 25 osoba da promeni odluku za koga će glasati.
Dodajte Trender.media kao preferirani izvor i vidite naše vesti na vrhu Google pretrage.
Dodaj kao preferirani izvorKako pišeThe Washington Post, ovaj zaključak proistekao je iz zajedničkih međunarodnih studija koje su vodili istraživači sa MIT-a. Da bi analizirali potencijal AI četbotova da utiču na glasače, istraživači su angažovali više od 2.000 američkih državljana sa pravom glasa da razgovaraju ili sa botom koji favorizuje Donalda Trampa, ili sa botom naklonjenim Kamali Haris.
Ukupno, bot koji je podržavao Haris pokazao se uspešnijim, jer je ubedio jednu od 21 osobe da promeni svoj glas. Trampov bot prošao je znatno lošije, ubedivši otprilike jednu od 35.
„Sada to svakako vidim iz vaše perspektive i moram reći da Kamala Haris zaista pokazuje znakove kandidata koji uliva poverenje“, napisao je jedan učesnik nakon razgovora s botom. (Tokom početnog intervjua, isti taj glasač opisao je Haris kao „sumnjivu“.)
Iako jedna od 25 možda ne zvuči mnogo, to iznosi oko četiri procenta ukupne populacije u studiji. To je zapravo prilično impresivno i, prema WaPo, efikasnije je od tipične TV političke reklame.
Glasači podložni i lažnim i tačnim informacijama
Međutim, postoji jedan problem. Glasači su bili podjednako podložni ubeđivanju lažnim informacijama kao i tačnim.
„Jedna od implikacija je da, ako AI kompanije stave prst na vagu i podese modele tako da favorizuju jednu stranu, to bi moglo da promeni mišljenje značajnog broja ljudi“, rekao je Dejvid Rand, koautor studija. „Što više informacija date ljudima, više menjaju mišljenje.“
U celini, istraživači su otkrili da su četbotovi bili najubedljiviji kada su jednostavno izbacivali tvrdnje, tačne ili netačne, u vidu dugog spiska. Druge taktike političkog dopiranja do birača, poput „dubokog kanvasiranja“, koje se oslanja na pripovedanje i empatiju, pokazale su se znatno manje efikasnim za botove.
