Direktor Instituta „Vinča“ Slavko Dimović rekao je za RTS da nuklearne elektrane nisu samo realnost, već nasušna potreba. On je tako naveo primer Francuske, gde se nuklearke grade pored auto-puteva. Ističe da su incidenti mnogo češći u klasičnim industrijskim postrojenjima nego u nuklearkama. One donose energetsku stabilnost i država ne zavisi od jednog snabdevača, poručio je Dimović ističićući da je Institut „Vinča“ potpisao važan međunarodni sporazum sa francuskom kompanijom EDF, jednim od lidera u razvoju nuklearne energije.
Sporazum je prema njegovim rečima, naučno-tehnološki zamajac i strateški dokument koji nas, preko nuklearnih elektrana, vezuje za jednog od najvećih proizvođača električne energije.
Renesansa nuklearki
Dimović smatra da nuklearna energija doživljava svoju renesansu, a da Srbija nema vremena za gubljenje.
„Pošto nemamo vremena za gubljenje, jedina mogućnost je da, pored oživljavanja tih predmeta na fizici, hemiji, Elektrotehničkom fakultetu, naši studenti posle osnovnih studija idu na master programe. U zavisnosti od afiniteta, sposobnosti i želja, mi kao najveći institut u jugoistočnoj Evropi možemo da im pomognemo da nastave školovanje u Južnoj Koreji, Americi, Rusiji, Francuskoj ili Kini. Spremamo njihova buduća znanja kako bismo u sledećih deset godina iškolovali sto nuklearnih inženjera i fizičara“, ističe Dimović.
„Potrebno je završiti dvogodišnje master studije, a potom i specijalističke, kako bi se stekla praksa. To ne sme biti samo teorija“, kaže Dimović. Navodi primer Instituta „Jožef Štefan“ u Ljubljani, gde je obučavanje kombinacija teorije i prakse.
On je pomenuo i zabrinutost građana oko sigurnosti kada su u piptanju nuklearke i kaže da je primer gde se nuklearke grade pored auto-puteva, uz primenu strogih mera zaštite.
„Najveći graditelji su Francuzi, Rusi, Amerikanci i Južna Koreja“, dodaje direktor „Vinče“.
„Danas je veća verovatnoća da vas ujede egzotični pauk u Australiji nego da nastradate od incidenta u nuklearki. Mnogo su češći akcidenti u klasičnim industrijskim postrojenjima“, tvrdi Dimović.
Nuklearke kao nasušna potreba
S druge strane, priznaje da je u početku potrebno nositi se sa negativnim stavom javnosti i imati „debele živce“ i volju da se istraje.
„Najveće koristi od nuklearki su smanjenje efekta staklene bašte, energetska stabilnost, energetska diversifikacija – jer niste vezani samo za jednog snabdevača“, objašnjava Dimović.
„Ne morate kupovati gorivo od jednog proizvođača. Ali, najveća prednost je promena srpskog ’majndseta’ – jačanje samopouzdanja, nauke, inženjerskih kadrova i vraćanje poverenja u struku i institucije, pre svega u Institut ’Vinča’“, ističe Dimović.
„Nuklearne elektrane nisu samo realnost – one su naša nasušna potreba ako želimo da dišemo čistiji vazduh“, zaključio je direktor Instituta „Vinča“.
