Svet je i dalje na putu ka katastrofalnom povećanju temperature od 2,6°C, jer zemlje nisu dale dovoljno snažna klimatska obećanja, dok su emisije iz fosilnih goriva dostigle rekordno visok nivo, pokazala su dva velika izveštaja.
Uprkos obećanjima, novi planovi vlada za smanjenje emisija, podneti za klimatske pregovore Cop30 koji se održavaju u Brazilu, učinili su vrlo malo da spreče opasno globalno zagrevanje četvrtu godinu zaredom, prema najnovijem izveštaju Climate Action Tracker-a.
Sada se očekuje da će svet biti zagrejan za 2,6°C iznad predindustrijskog nivoa do kraja veka, identično prošlogodišnjim projekcijama.
Ovakav nivo zagrevanja lako prelazi pragove utvrđene Pariskim sporazumom, koji su sve zemlje potpisale, i gurnuo bi svet u katastrofalnu novu eru ekstremnih vremenskih uslova i teških posledica.
Rekordne emisije fosilnih goriva
Drugi izveštaj pokazuje da će emisije iz fosilnih goriva koje pokreću klimatsku krizu ove godine porasti za oko 1%, dostigavši novi rekord, ali da se stopa rasta više nego prepolovila poslednjih godina.
U protekloj deceniji emisije iz uglja, nafte i gasa rasle su u proseku 0,8% godišnje, u poređenju sa 2% godišnje u prethodnoj deceniji. Ubrzana primena obnovljivih izvora energije sada gotovo pokriva godišnji rast globalne potražnje za energijom, ali ga još uvek ne nadmašuje.
„Svet na +2,6°C znači globalnu katastrofu“
„Svet sa povećanjem temperature od 2,6°C znači globalnu katastrofu“, rekao je Bil Hejr, izvršni direktor Climate Analytics-a. Ovoliko zagrejan svet verovatno bi aktivirao ključne „tačke preloma“, uključujući kolaps ključne cirkulacije Atlantskog okeana, nestanak koralnih grebena, dugotrajno propadanje ledenih ploča, pretvaranje amazonske prašume u savanu.
„To znači kraj poljoprivrede u Velikoj Britaniji i širom Evrope, suše i propast monsunskih ciklusa u Aziji i Africi, smrtonosne vrućine i vlagu“, rekao je Hejr. „To nije mesto na kojem želimo da budemo.“
Svet se već zagrejao za oko 1,3°C od industrijske revolucije zbog krčenja šuma i sagorevanja fosilnih goriva, što je već dovelo do jačih oluja, požara, suša i drugih katastrofa.
Slaba ažuriranja klimatskih planova
Prema Pariskom sporazumu iz 2016, zemlje moraju periodično da ažuriraju svoje planove za smanjenje emisija, a novi podnesci, tzv. nacionalno utvrđeni doprinosi (NDC), očekuju se za trenutne pregovore Cop30 u Belému u Brazilu.
Ali samo oko 100 zemalja je to uradilo, a predviđena smanjenja emisija daleko su nedovoljna da reše klimatsku krizu.
U scenariju koji uzima u obzir ciljeve nulte emisije zajedno sa NDC planovima, perspektiva se čak blago pogoršala, pa se globalno zagrevanje procenjuje na 2,2°C do kraja veka, delom zbog povlačenja SAD iz Pariskog sporazuma.
Donald Tramp je nazvao klimatsku krizu „prevarom“, ukinuo brojne klimatske politike i lobirao za veće bušenje nafte i gasa. Po prvi put, SAD nisu poslale delegaciju na Cop samit što je, prema nekim učesnicima, dočekano s olakšanjem.
Ima napretka, ali nedovoljno
Iako je stopa globalnog zagrevanja i dalje opasno visoka, očekivani nivoi su smanjeni u poređenju s periodom kada je potpisan Pariskim sporazum. Tada se predviđalo oko 3,6°C zagrevanja do 2100. Ovo smanjenje rezultat je ubrzane primene čiste energije i opadanja upotrebe uglja, najprljavijeg fosilnog goriva.
Ipak, paralelna analiza Global Carbon Project-a otkriva da će emisije iz fosilnih goriva i dalje porasti oko 1% u 2025.
