Veštačka inteligencija može da analizira podatke, predvidi moguće ishode i predloži sledeći potez. Ipak, kada odluka nosi poslovni rizik, poslednju reč i dalje imaju ljudi. U tome se krije jedan od ključnih izazova za kompanije. Taj izazov je kako iskoristiti AI za veću produktivnost i bolje rezultate, a istovremeno sačuvati kontrolu nad sopstvenim znanjem, procesima i odlukama. Upravo o tome razgovaralo se na prvom Saga Executive Forumu „Intelligence in Control“.
Otvarajući Forum, Siniša Ljubojević, generalni direktor kompanije Saga Beograd, ukazao je na pitanje koje dostupnost AI alata postavlja pred svaku upravu ako konkurenti koriste istu tehnologiju, gde nastaje poslovna prednost?
„Naša utakmica je da postojeću tehnologiju primenimo bolje od drugih. Da je iskoristimo da unapredimo poslovanje, povećamo produktivnost i profitabilnost, ali i znanje i sposobnosti naših ljudi“, poručio je Ljubojević.
U izlaganju „The Cost of Not Knowing“ povezao je cenu neprepoznavanja tržišnih i tehnoloških promena sa nedovoljnim poznavanjem sopstvenog poslovanja. Kompanije poseduju iskustva sa projekata, znanje o klijentima i razloge prethodnih odluka, ali su te informacije često rasute između zaposlenih, dokumenata i poslovnih sistema. Njihovo povezivanje daje AI-ju kontekst potreban da pruži korisniju podršku poslovanju, uz obavezu da pristup tom znanju ostane bezbedan i kontrolisan.
„AI mora da poznaje našu kompaniju. Ali naše znanje mora da ostane naše“, istakao je Ljubojević. U tome je predstavio i pravac razvoja Sage ka partnerstvu u AI transformaciji, koje povezuje razumevanje poslovnog problema, izbor tehnologije i sprovođenje promene kroz organizaciju.
Primena AI-ja zahteva jasno određena ovlašćenja i granice
Koliko podrška tehnologije menja samu prirodu menadžerskog posla bilo je pitanje razgovora profesora dr Dragana Lončara sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Petra Tomića, finansijskog direktora Sage. Lončar je izdvojio situacije u kojima rukovodilac bira između dve opravdane mogućnosti, od kojih svaka ima različite posledice. Ključna vrednost menadžera tada je u proceni šta je primereno datom trenutku i gde će nastati najmanja šteta. AI može da pomogne u sagledavanju scenarija i verovatnoće njihovih ishoda, dok izbor zahteva razumevanje okolnosti i odgovornost za posledice.
Lončar se osvrnuo i na menadžersku intuiciju, odnosno šta stoji iza onoga što nazivamo „osećajem u stomaku“. Često iza toga stoje godine nagomilanog iskustva, znanja i prepoznavanja obrazaca. Takva procena dobija na značaju kada informacije nisu potpune, a odluka ne može da čeka.
Posebnu pažnju posvetio je stvarnom ljudskom nadzoru nad AI sistemima. Ako osoba zadužena za kontrolu svaki put potvrđuje preporuku sistema, potrebno je preispitati da li sistem zaista radi bez greške ili je kontrola postala formalnost. Zato primena AI-ja zahteva jasno određena ovlašćenja, granice delovanja i mogućnost da čovek preispita ili zaustavi predloženi potez.
AI ne donosi automatski i bolje rezultate kompanije
Kako se ove granice uređuju u svakodnevnom poslovanju bila je tema izlaganja Branislava Zobenice, direktora strategije i inovacija u Sagi. Njegov nastup „From Noise to Next Move“ otvorio je pitanje zašto veća lična produktivnost uz AI ne donosi automatski i bolje rezultate kompanije. Ušteđeno vreme dobija poslovnu vrednost kada organizacija odredi kako će ga koristiti, prilagodi procese i omogući da znanje pojedinaca postane dostupno timu.
Kroz ITO360 Zobenica je predstavio operativni model koji povezuje postojeće alate klijenta, znanje o njegovom poslovanju i IT okruženju, AI i usluge Sage. Pristup polazi od IT-a, gde se nalaze sistemi, podaci i prava pristupa potrebni za primenu AI-ja, i povezuje poslovne prioritete sa sprovođenjem promena, uz jasnu podelu ovlašćenja i odgovornosti.
