Sve jačim glasovima koji govore o tome da će nam poslove uzeti veštačka inteligencija, još jedna osoba sa vrha korporativne lestvice poručuje da bi „narod mogao da se prebaci“ na zanate.
Dodajte Trender.media kao preferirani izvor i vidite naše vesti na vrhu Google pretrage.
Dodaj kao preferirani izvorDirektorka General Motorsa Meri Bara poručuje srednjoškolcima da ne zanemare zanatska zanimanja. Prema njenim rečima, takve karijere mogle bi biti otpornije na uticaj veštačke inteligencije od pojedinih kancelarijskih poslova.
Bara je to izjavila u nedavnoj epizodi podkasta Titans and Disruptors of Industry, koji objavljuje magazin Fortune. Ona je navela da zanatska zanimanja pripadnicima generacije Z mogu ponuditi i mogućnost šestocifrene godišnje zarade.
„Moramo da se pobrinemo da srednjoškolci zaista razumeju da je ovo odlična karijera. Iskreno, možda je i malo otpornija na veštačku inteligenciju od nekih drugih“, rekla je Bara.
Dodala je da tehničar može da zarađuje između 80.000 i 90.000 dolara godišnje.
„Potencijalno i više, u zavisnosti od toga koliko sati radi“, navela je.
Milioni radnih mesta mogli bi da ostanu nepopunjeni
Potražnja za kvalifikovanim radnicima ne odnosi se samo na automobilsku industriju.
Prema procenama organizacije Alliance for America’s Skilled Trades, do 2030. godine u SAD bi moglo da ostane nepopunjeno oko 2,1 milion zanatskih radnih mesta.
Ova koalicija formirana je tokom leta. U njenom osnivanju učestvovali su BlackRock, Carhartt, Ford Motor Company i Google. Cilj je rešavanje problema nedostatka radne snage.
Bara je posebno izdvojila električare. Njihova potražnja raste, između ostalog, zbog izgradnje novih data centara. Njen stav deli i direktor kompanije Nvidia Jensen Huang. Ti objekti predstavljaju osnovu za širenje veštačke inteligencije.
Procene pokazuju da će tokom naredne decenije biti potrebno više od 300.000 novih električara.
Karijeru je počela na fabričkoj traci
Za Meri Baru ova tema nije samo poslovna. Ona je deo njene porodične istorije.
Oba njena roditelja odrastala su tokom Velike depresije. Njen otac je 39 godina radio u General Motorsu kao izrađivač alata i kalupa.
Njegovo iskustvo oblikovalo je Barin odnos prema ljudima koji proizvode konkretne stvari. Uticalo je i na njen stav o vrednosti napornog rada.
„Usvojila sam taj instinkt da prvo radimo, a onda se zabavljamo. I da radimo naporno“, rekla je Bara.
Bara je kasnije krenula očevim stopama. Pohađala je General Motors Institute, danas Univerzitet Ketering. Kao studentkinja na programu stručne prakse radila je na fabričkoj traci.
Bila je kontrolorka kvaliteta u Pontiacovoj proizvodnoj diviziji kompanije GM.
Prvi stalni posao dobila je 1985. godine. Radila je kao elektroinženjerka. Potom je postepeno napredovala kroz kompaniju.
Godine 2003. postala je upravnica fabrike GM Detroit-Hamtramck. Jedanaest godina kasnije, 2014, imenovana je za direktorku General Motorsa.
„Evropa više poštuje zanate“
Bara smatra da SAD imaju širi društveni problem. Zanatska zanimanja često se tretiraju kao manje poželjna od kancelarijskih profesija.
„Iskreno mislim da Evropa mnogo više poštuje zanate“, rekla je ona.
Prema njenim rečima, u Evropi se više cene ljudi koji rade tehnički zahtevne poslove, koriste ruke, proizvode stvari, popravljaju ih i održavaju.
General Motors pokušava da doprinese promeni takve slike. Kompanija je uložila gotovo 200 miliona dolara u razvoj i modernizaciju zanatskih zanimanja za kojima postoji velika potražnja. Novac je namenjen i naprednoj proizvodnji, inženjerskim i tehničarskim pozicijama.
Sredstva se koriste za razvoj lokalnih programa obuke. Deo novca odlazi i na modernizaciju fabrika, tehničkih centara i servisnih prostora u prodajnim objektima.
GM je u aprilu već uključio oko 90 novih zanatskih pripravnika u svoje proizvodne pogone širom SAD.
U vremenu kada veštačka inteligencija pokušava da preuzme sve više kancelarijskih zadataka, poruka direktorke GM-a zvuči gotovo staromodno. Naučite da napravite, popravite ili održavate nešto stvarno. Za sada, mašine još nisu preuzele baš sve.
