Zašto se svađaju matematičari i AI laboratorije?

Veštačka inteligencija možda rešava najteže matematičke probleme. Ali, izgleda, ne ume baš najbolje da odgovori na pitanje, kome pripada zasluga?

Dvadeset pet vodećih matematičara potpisalo je otvoreno pismo u kome upozoravaju da AI laboratorije ugrožavaju njihov intelektualni rad.

Kompanije se utrkuju da pomoću veštačke inteligencije reše čuvene matematičke probleme. Međutim, u toj trci sve češće ostaju po strani autori ideja i ljudi koji su do otkrića došli tradicionalnim metodama.

Svi potpisnici pisma dobitnici su Fildsove medalje. Reč je o najprestižnijem priznanju u matematici.

Spor oko Navije–Stoksovih jednačina

Ove nedelje, profesor Univerziteta u Njujorku Tristan Bakmaster optužio je OpenAI za pritisak na njega.

Kako tvrdi, kompanija je pokušala da ga odvrati od toga da prizna doprinos saradniku koji radi u Anthropicu. Taj saradnik je učestvovao u rešavanju važnog matematičkog problema.

Bakmaster je takođe postavio pitanje da li je OpenAI koristio njihov rad sa sistemom Codex. Sumnja se odnosi na novu, potencijalno revolucionarnu matematičku dokazujuću metodu.

OpenAI je tokom jednog vikenda, uz višednevno korišćenje računarskih resursa, predstavio rešenje Navije–Stoksovih jednačina. Dokaz, međutim, još nije nezavisno potvrđen.

U četvrtak je OpenAI povukao sponzorstvo matematičkog događaja na Kalifornijskom institutu za tehnologiju. Odluka je usledila nakon kritika tamošnjih istraživača.

Problem nije samo u dokazu

Sposobnost AI modela da rešavaju velike matematičke probleme mogla bi da bude ogromna korist za čovečanstvo.

Ipak, potpisnici pisma upozoravaju da takva rešenja imaju vrednost samo ako ih matematička zajednica može razumeti. Na kraju, morala bi da ih razume i šira javnost.

„Ovakva rešenja često se objavljuju u žurbi“, navode matematičari.

Zbog toga, kako dodaju, nema dovoljno vremena za kvalitetno objašnjenje. Često izostaju i izdvajanje novih metoda, kao i navođenje ranijih radova drugih istraživača.

OpenAI-jev dokaz i dalje čeka proveru.

„Kao i u svim kreativnim profesijama, to otvara ozbiljna pitanja autorstva i plagijata“, piše u pismu.

Matematičari upozoravaju na još jedan problem. AI može da proizvede ideju, ali joj je potrebna ljudska zajednica da bi ona postala deo matematičkog znanja.

Bez matematičara koji proveravaju, razvijaju i uklapaju nove ideje u postojeći sistem, takva otkrića mogla bi da ostanu nedovršena.

Da li AI ugrožava otvoreno istraživanje?

Među matematičarima se širi i druga vrsta nelagode. Neki se pitaju da li je njihov rad sa Codexom možda iskorišćen za treniranje novih OpenAI modela. Takve sumnje dodatno narušavaju poverenje između istraživača i AI kompanija.

Strah nije bez osnova.

Ako vodeće AI laboratorije prepoznaju obećavajući pravac istraživanja, mogu da ulože desetine miliona dolara u rad jezičkih modela. Cilj bi bio da one prve dođu do dokaza.

Takva trka mogla bi da podstakne tajnost, a istraživači bi imali sve manje razloga da otvoreno dele ideje i rezultate. To bi predstavljalo ozbiljan udarac kulturi otvorenog naučnog rada.

Novo pismo dolazi nekoliko meseci nakon takozvane Lajdenske deklaracije. Objavila ju je radna grupa matematičara u junu.

Deklaracija se takođe bavi promenama koje AI dokazi donose matematici. Sadrži i preporuke za matematičare, institucije i donosioce politika.

Nisu važni samo dokazi

Slična rasprava već se vodi u programiranju i drugim profesijama.

AI menja način rada. Zbog toga se sve više postavlja pitanje šta zapravo predstavlja vrednost nekog posla. U matematici to nisu samo dokazi. Nije važna ni sama činjenica ko je prvi došao do rešenja, već šira intelektualna struktura koja iz toga nastaje.

Ona obrazuje nove generacije, otvara nova pitanja, povezuje ideje i uklapa ih u širi razvoj ljudske civilizacije. Drugim rečima, matematika nije samo takmičenje u tome ko će prvi izbaciti rezultat.

A ako vam svet vrhunskih matematičkih dokaza nije naročito zanimljiv, ne opuštajte se previše. Vaša oblast bi mogla da bude sledeća.

„Problemi sa kojima se matematička zajednica sada suočava slični su onima u drugim naučnim i kreativnim profesijama“, navode potpisnici.

Oni, kako dodaju, ukazuju na pitanje koje bi uskoro moglo da pogodi čitavo čovečanstvo.  Kako da, dok AI menja način na koji radimo, ne zaboravimo čemu je taj rad uopšte trebalo da služi?