Ako ste mislili da će budućnost doneti jeftiniju hranu, obilje energije i dovoljno vode za sve, nauka ima nešto manje optimističnu prognozu. Prema novom istraživanju, milioni najsiromašnijih ljudi mogli bi do 2050. godine da troše gotovo polovinu prihoda samo na hranu.
Dodajte Trender.media kao preferirani izvor i vidite naše vesti na vrhu Google pretrage.
Dodaj kao preferirani izvor„Sve što zauzima polovinu vaših prihoda može da destabilizuje čitav život“, kaže Dženifer Moris, istraživačica energetike sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT).
Takav trošak ostavlja malo novca za ostale osnovne potrebe, poput stanovanja, energije, zdravstva i obrazovanja.
3.735 mogućih budućnosti
Moris i njene kolege analizirale su gotovo 4.000 mogućih scenarija budućnosti. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Earth’s Future.
Tim je koristio računarski model Global Change Analysis Model (GCAM). On istovremeno prati promene u energetici, vodosnabdevanju, korišćenju zemljišta, ekonomiji i životnoj sredini.
Model obuhvata 32 geopolitička regiona. Stanovništvo je u svakom regionu podeljeno u deset prihodovnih grupa.
Cilj je bio da se proceni buduća sigurnost pristupa resursima. Ona podrazumeva mogućnost ljudi da dođu do hrane, vode i energije, ali i da tim resursima upravljaju.
Istraživači su izdvojili 3.735 scenarija koje smatraju mogućim. Rezultati pokazuju da prihod ima ključnu ulogu u tome ko će najviše osetiti buduću nestašicu.
„Kod mnogih ishoda, grupe sa nižim prihodima suočavaju se sa znatno većom nesigurnošću“, navodi Moris.
Najveći teret u Africi
Prema srednjim vrednostima svih analiziranih scenarija, najveći pritisak na troškove hrane očekuje se u delovima Afrike i u Indiji.
Do 2050. godine, najsiromašnijih 10 odsto stanovništva u zapadnoj Africi moglo bi da izdvaja 48,4 odsto prihoda za hranu. U istočnoj Africi taj udeo mogao bi da iznosi 42,5 odsto, a u južnoj Africi 49,6 odsto.
Razlog nije samo rast cena. Istraživači ukazuju i na niske regionalne prihode, kao i na pritisak koji nastaje kada se zemljište koristi za mere dekarbonizacije.
Tu spadaju, na primer, uzgoj biljaka za biogoriva i pošumljavanje.
Drugim rečima, borba protiv klimatskih promena mogla bi dodatno da zakomplikuje borbu siromašnih za pristupačnu hranu. Budućnost, izgleda, voli komplikacije.
Bogati i siromašni ne žive istu krizu
Rast cena neće pogoditi sve stanovnike jednako. U južnoj Africi, najsiromašniji bi mogli da troše 49,6 odsto prihoda na hranu. Najbogatiji bi za istu potrebu izdvajali svega 5,5 odsto.
Slične razlike pojavljuju se i kod energije i vode.
Na Bliskom istoku i u južnoj Africi očekuje se veći pritisak na troškove energije. Razlozi uključuju visoku potražnju za hlađenjem i oslanjanje na fosilna goriva.
U južnoj Aziji, na Bliskom istoku i u severnoj Africi, rast stanovništva i intenzivno crpljenje podzemnih voda mogli bi da pogoršaju nestašicu vode.
Istraživači ipak naglašavaju da njihov model ne predviđa jednu sigurnu budućnost. On prikazuje uslove koji bi mogli dovesti do različitih ishoda.
„Naš metod je osmišljen da otkrije uslove koji proizvode različite rezultate“, kaže prvi autor studije, ekološki inženjer Gi Džu Kim sa Univerziteta Tulane. „Nije napravljen da predvidi jednu najverovatniju budućnost.“
Poruka istraživanja je jasna. Buduća kriza resursa neće imati isti oblik za sve. Za bogate, ona bi mogla značiti skuplje račune. Za siromašne, pitanje bi moglo biti mnogo jednostavnije, da li će posle kupovine hrane ostati dovoljno novca za ostatak života.
