Oni koji su radni odnos započinjali u bivšoj SFRJ, još se sećaju da su tada velike fabrike, domovi zdravlja, škole i druge javne ustanove ljudima koji su se kod njih zaposlili često nudili i stan za najam.
To se dešavalo već u njihovom rodnom mestu, a posebno ako je trebalo nekoga privući da prihvati posao u udaljenijem delu zemlje gde nije imao rešeno stambeno pitanje. I danas, na primer, u nekim zgradama postoje takozvani stanovi za domare.
Tadašnji državni sistem je, čini se, razumeo da je aktivnom stanovništvu na tržištu rada potrebno omogućiti rešavanje stambenog pitanja po pristupačnoj ceni. Time su lakše privlačili kadrove u udaljenije krajeve, ali je to bilo važno i za mlade koji su se osamostaljivali, zasnivali porodice i stvarali nove generacije koje su kasnije ulazile na tržište rada, prenosi Capital pisanje slovenačkog lista Delo.
Međutim, ti stanovi u vlasništvu poslodavaca, opština ili države su nakon osamostaljenja, u okviru tržišne ekonomije i takozvanog Jazbinškovog zakona, uglavnom prodati po niskim cenama i postali privatno vlasništvo. Dostupnost nekretnina počela je da diktira tržište, a cene su naglo porasle. Danas mnogi zaposleni ne mogu da priušte ni iznajmljivanje, a kamoli kupovinu stana, dok u manjim sredinama stanova često uopšte nema na tržištu.
Poslodavci se vraćaju SFRJ modelu
Zato se neki poslodavci danas vraćaju modelu iz jugoslovenskog perioda. Grade, kupuju ili iznajmljuju stanove za postojeće zaposlene ili za kadrove koje žele da privuku. To se ne odnosi samo na strane, već i na domaće radnike.
U Termama Olimia u Sloveniji, na primer, planiraju izgradnju dva stambena objekta – jedan za najam, a drugi za prodaju zaposlenima. Kompanija Krka obezbeđuje službene stanove za perspektivne kadrove koji dolaze iz udaljenih krajeva, kao i stambene kredite za kupovinu, izgradnju ili adaptaciju nekretnina.
„Kod zapošljavanja lekara iz inostranstva obezbeđivanje službenog stana je ključno“, navode iz Zdravstvenog doma Ljubljana, koji trenutno raspolaže sa 28 takvih stanova. Sličnu praksu ima i Mesarstvo Oblak, gde je polovina od 130 zaposlenih stranog porekla.
Za sada su to pojedinačni primeri, ali je jasno da poslodavci shvataju da plata više nije dovoljna za zadržavanje radne snage. Ovo je posebno važno u manjim sredinama i tamo gde su stanovi skupi ili nedostupni.
Obezbeđivanje smeštaja povećava šanse da se radnici trajno nasele i ostanu kod poslodavca, što je važno i za očuvanje naseljenosti tih područja.
Sve više radnika iz Azije
Borba za radnu snagu će se dodatno intenzivirati. Broj nezaposlenih u Sloveniji kontinuirano opada, a krajem maja iznosio je 43.060, što je manje nego prethodnog meseca i prethodne godine. Ipak, i dalje postoje strukturna neslaganja između ponude i potražnje na tržištu rada.
Zbog nedostatka domaćih kadrova, poslodavci sve više zapošljavaju strane radnike, kojih je već oko 150.000, odnosno 16 odsto radno aktivnog stanovništva. Ipak, struktura se menja – dok je ranije dominirala radna snaga sa Balkana, sada raste broj radnika iz Azije.
U poslednjem periodu smanjen je broj radnika iz zemalja Balkana, dok je značajno porastao broj radnika iz jugoistočne Azije. Broj dozvola za rad za balkanske radnike opao je, dok je za radnike iz Azije višestruko porastao. Krajem prvog kvartala bilo ih je oko 14.700.
Razlog je i to što druge evropske zemlje nude bolje uslove rada i veće plate, dok istovremeno rastu zarade i u matičnim zemljama balkanskih radnika. Zbog toga mnogi radije ostaju kod kuće.
S druge strane, radnici iz trećih zemalja često su spremni da rade teže poslove i pod skromnijim uslovima, što ih čini privlačnim poslodavcima.
Rizici i zloupotrebe
Ovakva situacija nosi i rizike zloupotreba, jer su strani radnici često u nepovoljnijem položaju zbog nepoznavanja jezika i svojih prava. Postoje slučajevi loših uslova rada i stanovanja, pa čak i eksploatacije.
Inspekcije rada upozoravaju da je kontrola otežana zbog jezičkih barijera, što dodatno komplikuje zaštitu radnika i bezbednost na radu.
Veliki problem predstavlja i nedostatak adekvatnog smeštaja za strane radnike. Nekada su postojali radnički domovi, ali su mnogi srušeni i zamenjeni komercijalnim stambenim objektima. Investitori nemaju interes za izgradnju takvih objekata jer nisu dovoljno profitabilni.
Zbog toga neke kompanije same grade smeštaj za svoje radnike.
Vlada Slovenije je uvela određene mere za olakšavanje zapošljavanja stranaca i pokušava privući visokokvalifikovanu radnu snagu. Ipak, jasno je da bez obezbeđivanja adekvatnih i dostupnih stanova neće biti moguće dugoročno rešiti problem nedostatka kadrova.
