Kao da nestašice nafte, neprekidni ratovi i egzistencijalna panika zbog veštačke inteligencije već nisu dovoljno stresni, meteorolozi sada upozoravaju na novi El Ninjo i to potencijalno jedan od najtežih u poslednjih više od sto godina.
Prema brojnim klimatskim modelima, ovogodišnji El Ninjo, period neuobičajeno visokih temperatura okeana koji se pojavljuje svakih nekoliko godina, mogao bi da bude najintenzivniji u modernoj istoriji.
Šta je El Ninjo?
El Ninjo je prirodni klimatski fenomen tokom kog dolazi do neuobičajenog zagrevanja površine centralnog i istočnog dela Tihog okeana. To zagrevanje zatim menja obrasce vetrova, padavina i temperatura širom planete, od Južne Amerike do Evrope i Azije.
Fenomen se javlja na svakih dve do sedam godina i deo je šireg ciklusa poznatog kao ENSO (El Niño–Southern Oscillation). Njegova “suprotnost” je La Niña, koja obično donosi hladnije vode Pacifika i drugačije vremenske ekstreme.
Naučnici su posebno zabrinuti jer se El Ninjoo sada pojavljuje u trenutku kada su okeani već rekordno topli zbog klimatskih promena. Zbog toga postoji bojazan da bi efekti mogli biti jači nego ranije.
Važno je naglasiti da El Ninjo nije “katastrofa koja sigurno dolazi”, već klimatski obrazac koji povećava verovatnoću ekstremnih događaja. Koliko će posledice biti ozbiljne zavisi i od pripremljenosti država, infrastrukture i globalnih zaliha hrane i energije.
1877. desila se jedna od najvećih humanitarnih katastrofa u modernoj istoriji
Kako piše Wall Street Journal, temperature okeana mogle bi da porastu i do tri stepena Celzijusa, što bi moglo izazvati razorne suše u pojedinim delovima sveta, katastrofalne poplave u drugim, ali i ozbiljne poremećaje u globalnom snabdevanju hranom.
Da bi pronašli istorijski presedan, naučnici su morali da se vrate sve do 1877. godine, kada je izuzetno snažan El Ninjo izazvao jednu od najvećih humanitarnih katastrofa u modernoj istoriji. Prema pisanju WSJ-a, taj klimatski događaj pojačao je dugotrajne suše i doveo do globalne gladi u kojoj je umrlo najmanje 50 miliona ljudi, dok pojedine procene govore i o čak 60 miliona žrtava, oko tri odsto tadašnje svetske populacije.
Istraživači su u studiji iz 2018. godine ovu katastrofu opisali kao „verovatno najgoru ekološku nesreću koja je pogodila čovečanstvo i jednu od najvećih katastrofa bilo koje vrste u poslednjih 150 godina“, sa brojem žrtava uporedivim sa svetskim ratovima i pandemijom gripa iz 1918. godine.
Neki stručnjaci smatraju da ekstremni klimatski događaji poput El Ninja predstavljaju svojevrsni test otpornosti civilizacije, jer razotkrivaju slabosti političkih i ekonomskih sistema. U 19. veku, kombinacija siromaštva, kolonijalne eksploatacije i klimatskih udara dovela je do masovnih gladi i čovečanstvo taj test nije položilo.
Lekcije prošlosti
Iako je svet danas tehnološki daleko razvijeniji, razloga za zabrinutost i dalje ima mnogo. Novi El Ninjo dolazi nakon godina rekordnih temperatura okeana, sve češćih suša i već ozbiljno narušenih globalnih lanaca snabdevanja hranom.
Da li će 2026. postati novo poglavlje u istoriji katastrofa koje su mogle da budu ublažene zavisiće, upozoravaju stručnjaci, od toga kako će čovečanstvo koristiti znanje, tehnologiju i resurse kojima raspolaže. Jer istorija možda deluje kao daleka prošlost, ali njene lekcije još nisu završene.
