Ako ste mislili da je vrhunac roditeljstva to što dete konačno prestane da jede pesak u parku, Finska ima lošu vest za vas.
Finci su odlučili da 2019. godine urade nešto radikalno, da beton, šljunak i sterilne podloge na dečjim igralištima zamene pravim komadima prirode – zemljom, mahovinom i šumskim rastinjem.
I ne, nije reč o hipsterskom eksperimentu sa severa, već o ozbiljnom naučnom istraživanju koje su sprovodili stručnjaci iz finskih institucija poput Natural Resources Institute Finland. U studiji koja je obuhvatila 75 dece u deset vrtića, istraživači su praktično „vratili šumu“ u urbana igrališta i onda pustili decu da rade ono što najbolje znaju, da se uprljaju.
Rezultat? Već nakon samo 28 dana dogodilo se nešto što zvuči kao reklama za probiotik, ali sa „mnogo više blata“. Deca koja su se igrala u zemlji i među biljkama razvila su znatno raznovrsniji mikrobiom na koži i u crevima, uz jače imunološke odgovore. Drugim rečima, što više blata – to manje bakterija koje prave probleme. Ili preciznije, više „dobrih“ bakterija koje treniraju imuni sistem da radi svoj posao kako treba.
„Prljavština“ = zdravija deca
Naučnici ovo objašnjavaju takozvanom „hipotezom biodiverziteta“, idejom da su ljudi evoluirali u stalnom kontaktu sa prirodom i njenim mikroorganizmima, a da nas sterilni gradski život zapravo čini ranjivijima na alergije i autoimune bolesti. Kada su igrališta pretvorena u male ekosisteme, ta „spoljna“ biodiverzitetna mreža direktno je uticala na „unutrašnji“ svet deteta, njegov imunitet.
I sad dolazimo do nezgodnog dela za roditelje. Sve ono što ste godinama pokušavali da sprečite, kao što su valjanje po zemlji, kopanje po blatu, guranje ruku u „sumnjive“ lokve, zapravo je, u kontrolisanim uslovima, korisno. Finski eksperiment pokazuje da igralište ne mora da izgleda kao operaciona sala da bi bilo bezbedno. Naprotiv, previše „čisto“ okruženje može biti problem.
Naravno, niko ne predlaže da decu pustite da se kupaju u gradskom blatu posle kiše. Ali ideja da kontakt sa prirodom, čak i onaj prljavi, blatnjavi, igra ključnu ulogu u razvoju zdravlja, sve više dobija naučnu potvrdu. U Finskoj su to shvatili vrlo doslovno. Ako želite zdravu decu, možda treba da im date malo više šume, a malo manje gume i betona.
I dok ostatak sveta i dalje raspravlja da li je bezbednije igralište sa mekanim podlogama ili ono sa gumiranim pločama, Finci su očigledno rešili dilemu na svoj način. Dodali su blato i dobili jači imuni sistem, i tako „stvorili“ zdraviju decu.
