U roku od desetak dana Aman je kupio DIS, a Alta Retail Idea markete. Prvu vest saznali smo od same kompanije, druga se „slučajno“ pojavila iz Severne Makedonije i još uvek je u pitanju javna tajna.
Saznali smo i koliko su kupovine koštale. Prema informacijama Nedeljnika, ukupan kupoprodajni paket, uključujući i dug, za kupovinu DIS-a koštao je oko 90 miliona evra. Sa druge strane, Davor Macura, vlasnik Alta grupe, za Idea markete dao je oko 140 miliona evra.
Dve prilično velike vesti u samo nekoliko dana na srpskom tržištu maloprodaje nisu slučajnost. I, s obzirom na aktere, u pitanju je neka vrsta „državnog posla“.
Kako piše ekonomski novinar Miša Brkić, ovo je (verovatno) pokušaj državnog rukovodstva da ova dva lanca budu „brana“ od stranih konkurenata poput Delhaize-a i Lidla. Moguće.
Ali da vidimo da li je moguć i neki drugi scenario.
Iza ugla „vreba“ Carrefour
Ne bi bilo čudno da u narednom periodu čujemo vest o spajanju dva lanca, Amana i prodavnica koje je kupio Alta Retail, kojim bi se ozvaničilo zajedničko „delovanje“ na tržištu.
Poslovni partner koji im u tome može pomoći se već dugo šunja oko srpskog tržišta i često pominje u medijima. U pitanju je francuski Carrefour.
Prošle godine u nekoliko navrata je bilo najava dolaska ovog velikog lanca. Čak i 2024. godine mediji su prenosili da Francuzi pregovaraju sa jednim poznatim lancem o akviziciji, ali pregovori nisu uspeli. Oni su to radili preko grčkih partnera koji su otvorili kancelariju u Srbiji. Krajem prošle godine, sastali su se i sa ministarkom trgovine, a priča u medijima bila je da bi Srbija trebalo da postane regionalni hab Carrefour-a.
Međutim, poslovanje kompanije, kao i većine konkurenata, ne cveta. Ove godine, Carrefour je napustio tržišta Italije i Rumunije, a priča se da se u Poljskoj traži kupac za biznis francuske kompanije. Glavni fokus je smanjenje operativnih troškova, povećanje profita i fokus na par tržišta (ne i naše). Međutim, to ne znači da nema širenja. Samo na malo drugačiji način.
Kada je Srbija u pitanju prva varijanta je klasična akvizicija (jednog ili oba lanca), kakvu su tražili pre dve godine. Ali prema strategiji kompanije, takva poslovna aktivnost je malo moguća jer se Srbija smatra rizičnim tržištem. Druga varijanta je vrlo verovatna, jer je Carrefour na sličan način „ušao“ na tržište u susedstvu.
Evo kako je to urađeno u Bugarskoj
Carrefour je 2024. godine u Bugarsku ušao, ne klasičnim otvaranjem novih prodavnica „od nule“, već kroz model partnerstva i franšize.
Ključni mehanizam ulaska bio je sub-franšizing. Carrefour je sklopio dogovor sa grčkom kompanijom Retail & More, koja već drži prava za upravljanje Carrefour brendom u regionu (uključujući i Srbiju, kako smo pomenuli). Ta kompanija je zatim preuzela operativnu ulogu u Bugarskoj i počela saradnju sa lokalnim igračima.
U praksi, to je značilo sledeće: Carrefour nije direktno gradio novu mrežu prodavnica, već je ulazio kroz postojeće lance, pre svega kroz bugarski Parkmart i Aldo. Deo tih prodavnica je rebrendiran u Carrefour Market i Carrefour Express formate, uglavnom u većim gradovima i turističkim centrima.
„Ulazak“ u Bugarsku je značio partnerstvo umesto direktne investicije, izbegli su visoke troškove i rizike direktnog ulaska, a umesto izgradnje novih objekata, postojeći marketi su transformisani u Carrefour formate, što je ubrzalo širenje. Ovo je danas sve češća strategija velikih maloprodajnih lanaca kada ulaze na nova ili rizičnija tržišta.
Rebrendiranje Amana i Idea marketa
A Srbija jeste trenutno rizično tržište. Čak i za brendove poput Amana i Idea. Ako nekome treba rebrendiranje, kao ono u Bugarskoj, to su ova dva lanca. Aman zbog poslovnih praksi, načina vođenja prodavnica i generalno imidža koji ima u javnosti, a Idea zbog „vraćanja hrvatskih firmi u srpske ruke“ koje je najavljivao vrh države. Rebrendiranje je zato idealna priča za obe strane. Carrefour nema većih troškova (nema gradnje, samo deo investicije u renoviranje postojećih objekata), a zarađuje od franšizne naknade (2-5% prihoda), marže i brend licence. Sav rizik je praktično na partnerima.
Takođe, u Bugarskoj su u pitanju bile prodavnice manjeg formata, što će verovatno biti slučaj i u Srbiji.
Zato i nije čudna informacija koju je objavio Forbes da vlasnik Alta retaila Davor Macura pored 300 Idea prodavnica i 33 Roda marketa, ipak neće moći da uzme i dva Merkator hipermarketa. Francuzima to ni ne treba.
Šta od svega ima Carrefour, a šta država? Carrefour ima još jedno tržište na kome može da ubira profit, dok razvija druga koja su im mnogo važnija. Sa druge strane, država ima onu pomenutu „branu“, tj. može da interveniše sa cenovnim politikama u „svom“ lancu, pritom se ne plašeći nekih tužbi koje strani lanci znaju da podignu (Delhaize), jer „to su naši prijatelji Francuzi“.
