Ako ste mislili da su za uspeh u tehnološkom svetu dovoljni talenat, rad i malo sreće, možda ste promašili jednu “sitnicu” – blagu dozu psihopatije. Naime, pojedina istraživanja sugerišu da je među direktorima i liderima znatno veći procenat ljudi sa psihopatskim crtama nego u opštoj populaciji (koja se kreće oko 1%), dok se u vrhu biznisa taj procenat penje i do oko 4–8%. Drugim rečima, šanse da vaš direktor razmišlja malo drugačije ili potpuno van pravila, nisu baš zanemarljive. A kada je reč o Silicijumskoj dolini, gde se granica između genijalnosti i manipulacije često briše, priče o harizmatičnim, ali kontroverznim liderima gotovo su pravilo, a ne izuzetak. Takav slučaj je i Sem Altman, direktor OpenAI, koji stoji iza ChatGPT-ija.
U novoj opsežnoj istraživačkoj priči magazina The New Yorker, brojni ljudi iz tehnološke industrije opisuju Altmana kao neumornog lažova koji želi da ga svi vole, dok istovremeno manipuliše čak i najbližima kako bi dobio ono što želi. Bezbednost veštačke inteligencije, u ovom prikazu, navodno mu služi kao pregovarački adut. To je nešto što nudi zabrinutim inženjerima i javnosti kako bi ih pridobio, da bi kasnije odustao od tih obećanja.
„Altman je sociopata“
Neki od sagovornika bili su izuzetno direktni u svojim ocenama: jedan član odbora OpenAI-ja navodno je Altmana nazvao „sociopatom“.
„On nije ograničen istinom“, rekao je taj izvor za The New Yorker. „Ima dve osobine koje se retko viđaju kod iste osobe. Prva je snažna želja da se dopadne ljudima i bude voljen u svakoj interakciji. Druga je gotovo sociopatski nedostatak brige za posledice koje mogu proisteći iz obmane.“
Sličnim rečnikom Altmana je opisivao i Aron Švarc, poznati programer i aktivista koji je preminuo 2013. godine. Švarc i Altman su bili deo prve generacije 2005. u akceleratoru Y Combinator, a Švarc je, prema navodima, upozoravao prijatelje na Altmana neposredno pre smrti.
„Morate da razumete da Semu nikada ne možete verovati“, rekao je jednom poznaniku. „On je sociopata. Učinio bi bilo šta.“
Problemi sa kolegama
Tekst The New Yorker-a Altmana prikazuje više kao biznismena nego kao inženjera, ističući njegovu sposobnost da ubedi skeptike, bilo da su u pitanju inženjeri ili šira javnost, da deli njihove vrednosti i prioritete.
„Neverovatno je ubedljiv. Kao neki ‘Džedaj trikovi uma’“, rekao je jedan tehnološki direktor koji je sarađivao sa Altmanom. „On je jednostavno na drugom nivou.“
Jedan od navodnih primera njegove dvosmislenosti je i odnos sa Dariom Amodeiem, direktorom kompanije Anthropic, koji je ranije radio u OpenAI-ju, ali je otišao zbog neslaganja sa Altmanom i osnovao sopstvenu kompaniju fokusiranu na bezbednost AI-ja.
Prema beleškama koje je video The New Yorker, Amodei je 2019. učestvovao u pregovorima o investiciji od milijardu dolara sa kompanijom Microsoft. Zabrinut zbog potencijalnog uticaja Microsofta na bezbednosne standarde, Amodei je Altmanu predstavio listu zahteva, na koju je Altman pristao. Međutim, pred zaključenje ugovora, otkriveno je da je dodat uslov koji poništava ključni zahtev. Kada se Amodei suočio sa Altmanom, ovaj je navodno negirao postojanje tog uslova, čak i nakon što mu je pročitan naglas.
Osoba koja je sklona da poveruje u sopstvene, stalno promenljive narative
Napetosti su, prema navodima, postojale i u odnosu sa izvršnim direktorom Microsofta, Satijom Nadelom. Više rukovodilaca iz ove kompanije opisalo je Altmana kao osobu koja često menja stavove i ne drži se dogovora, što je opteretilo dugogodišnje partnerstvo.
„Pogrešno je predstavljao činjenice, izvrtao ih, ponovo pregovarao i kršio dogovore“, rekao je jedan od njih. Kao primer navodi se situacija iz ove godine kada je OpenAI potvrdio Microsoft kao ekskluzivnog partnera za određene AI modele, ali je istovremeno objavio ugovor vredan 50 milijardi dolara sa kompanijom Amazon za distribuciju druge platforme. To je, prema navodima, izazvalo razmatranje pravnih koraka od strane Microsofta.
Bivša članica odbora OpenAI-ja, Su Jun, ponudila je nešto drugačiju, ali i dalje kritičnu sliku. Po njenim rečima, Altman nije „makijavelistički negativac“, već osoba koja je sklona da poveruje u sopstvene, stalno promenljive narative.
„Previše veruje u sebe“, rekla je za The New Yorker. „Radi stvari koje, ako živite u stvarnom svetu, nemaju smisla. Ali on ne živi u stvarnom svetu.“
