Vi ste godinama jurili Pokemone, a oni sa vašim fotografijama trenirali veštačku inteligenciju

Pre skoro deset godina pojavila se vest u regionalnim medijima da nekolicina ljudi u Bosni i Hercegovini nesmotreno zalazi u minska polja jureći Pokemone. Ni ti ljudi do sada nisu znali da ne traže oni Pokemone, već mapiraju neku AI distopiju.

Niantic Spatial, AI fokusirana podružnica kompanije koja je nastala prošle godine kada je Niantic preuzeo Scopely (u vlasništvu Savvy Games Group iz Saudi Arabia), otkrila je da je koristila mapirane podatke iz aplikacije Pokémon Go-a kako bi napravila model mape koji može da odredi nečiju lokaciju sa preciznošću od nekoliko centimetara. Takav sistem bi koristile kompanije koje razvijaju robote za dostavu, poput Coco Robotics, kako bi se preciznije kretali u sredinama gde GPS signal nije pouzdan, na primer, u gradovima sa velikim smetnjama u signalu.

Niantic Spatial je koristio podatke prikupljene kroz Pokémon Go za razvoj vizuelnog sistema pozicioniranja koji se oslanja na fotografije i video-snimke, a ne samo na GPS koordinate. Model je treniran na više od 30 milijardi slika snimljenih u urbanim sredinama, naročito oko popularnih lokacija poput gymova u igri, gde su igrači često fotografisali iz različitih uglova i u različito doba dana.

„Znamo gde stojite, znamo šta gledate“

„Imamo više od milion lokacija širom sveta gde možemo da vas precizno lociramo“, rekao je Brajan Meklendon, tehnički direktor kompanije Niantic Spatial. „Znamo gde stojite sa preciznošću od nekoliko centimetara i, što je najvažnije, znamo gde gledate.“

Džon Hanke, direktor Niantic Spatial-a, kaže da je partnerstvo sa Coco Robotics tek početak mnogo šire vizije, stvaranja virtuelne simulacije sveta koja se menja kako se menja i stvarni svet, i koja prikuplja sve više podataka o mapama od robota koji koriste ovaj sistem.

Često se u šali govori da je prvo leto Pokémon Go-a bilo možda najbliže što je svet ikada bio globalnom miru. Međutim, čak i ta lepa sećanja sada dobijaju gorak ukus u kapitalističkoj stvarnosti. Ispostavlja se da su svi nesvesno obavljali neplaćeni rad za AI kompaniju, stvarajući nešto što pomalo liči na alat za državni nadzor.

Isticanje činjenice da se ovi podaci koriste kako bi roboti za dostavu lakše pronašli put možda zvuči kao korist za ljude koji su ikada imali problema da dobiju svoj ručak na vreme. Ipak, to ne može u potpunosti da prikrije mračnije implikacije činjenice da jedna kompanija gradi hiper-detaljnu mapu sveta i zatim je prodaje kome god poželi.