Anthropic je postala kompanija koja je jedan od ključnih glasova u raspravama o rizicima AI-ja, ali i o njegovom napretku. Kompanija za veštačku inteligenciju (AI), koja se 2026. godine pojavila kao svojevrsna egzistencijalna pretnja milijardama dolara tržišne vrednosti tehnoloških firmi sa svakom novom impresivnom sposobnošću svog modela Claude, ponovo upozorava koliko bi AI alati mogli da učine čitave grupe poslova zastarelim.
Studija nosi naslov „Uticaji AI na tržište rada: nova mera i rani dokazi“, a autori Maksim Masenkof i Piter Mekkrori otkrili su da je stvarna primena AI-ja tek mali deo onoga što bi AI alati u teoriji mogli da rade.
Evo šta otprilike studija kaže:
AI može da radi mnogo više nego što se trenutno koristi
Studija pokazuje veliki jaz između teorijskih mogućnosti AI-ja i stvarne primene. AI može da obavlja do 90–94% zadataka u nekim kancelarijskim profesijama.
U praksi se koristi za oko 30% tih zadataka.
To znači da je današnji uticaj AI-ja na tržište rada tek početna faza transformacije.
Najveći rizik nije za fizičke radnike
Suprotno popularnom mišljenju, najugroženiji nisu manualni radnici.
Najviše su izloženi programeri, finansijski analitičari, pravnici, radnici u korisničkoj podršci, administrativni radnici, operateri za unos podataka.
Drugim rečima, AI najviše pogađa ekonomiju znanja.
Visoko obrazovani i dobro plaćeni poslovi su najizloženiji
Istraživanje pokazuje zanimljiv obrazac. Najizloženiji radnici su oni koji zarađuju 47% više od proseka, četiri puta češće imaju postdiplomske diplome, češće su žene (za oko 16 procentnih poena).
To znači da AI ne pogađa samo niskokvalifikovane poslove, već i elitne profesije.
Veliki broj poslova ostaje relativno bezbedan
Oko 30% zanimanja ima gotovo nultu izloženost AI-ju. To su poslovi koji zahtevaju fizičko prisustvo, kao što su kuvari, mehaničari, barmeni, radnici u održavanju, zanatlije.
Ovi poslovi su trenutno najotporniji na automatizaciju.
Prvi znak promene nije masovno otpuštanje
Umesto velikih otkaza, prvi efekat AI-ja je sporije zapošljavanje novih radnika.
U profesijama izloženim AI-ju stopa zapošljavanja mladih radnika pala je 14% nakon pojave ChatGPT-a. To znači da kompanije sve češće ne zamenjuju ljude, već prestaju da zapošljavaju nove.
Moguća „recesija za kancelarijske radnike“
Autori studije upozoravaju na scenario koji nazivaju „Great White-Collar Recession“, što znači da bi nezaposlenost u kancelarijskim zanimanjima mogla bi da se udvostruči.
To bi bio prvi put u modernoj istoriji da tehnološka revolucija pogađa više intelektualni nego fizički rad.
Prava transformacija tek dolazi
Istraživači smatraju da je trenutni jaz između mogućnosti i upotrebe AI-ja posledica pravnih ograničenja, tehničkih problema, potrebe za ljudskom kontrolom i nedostatka integrisanih alata
Kako se te prepreke uklanjaju, AI će preuzimati sve veći deo zadataka.
