Početkom godine pisali smo o tome kako će u ovoj godini uticaj veštačke inteligencije (AI) na radna mesta imati velki uticaj. Kako je rečeno u tom tekstu, mnoge firme će tvrditi da povećavaju ulaganja u AI kako bi objasnile rezove u drugim oblastima ili otpuštanja. U stvarnosti, AI će često poslužiti kao „žrtveni jarac za ranije loše odluke menadžmenta“.
Ovih dana priča se o odluci osnivača Twittera i izvršnog direktora kompanije Block Inc. (ranije poznate kao Square) Džeka Dorsija da njegova fintech kompanija Block donosi „jednu od najtežih odluka u istoriji firme“, smanjujući broj zaposlenih za gotovo polovinu. Radi se o nekih 4000 ljudi.
AI po svaku cenu
Dorsi je kao glavni razlog naveo brzi napredak tehnologije veštačke inteligencije. Ranije je zaposlenima poručio da prihvate AI „po svaku cenu“, što je izazvalo veliku zabrinutost za sigurnost radnih mesta. Ta zabrinutost, očigledno, nije bila bez osnova.
Masovna otpuštanja uklopila su se u sve veće strahove da će automatizacija zasnovana na veštačkoj inteligenciji pogoditi poslove u kancelarijskom sektoru – potencijalni poremećaj na tržištu rada i u ekonomiji koji sve više brine zaposlene, ali očigledno i raduje pojedine izvršne direktore.
Na kratko, ovaj potez Dorsija pokrenuo je berzu, akcije Block-a su skočile, javio se optimizam u sred priče o AI balonu. Ali…
Ni Džek Dorsi ne zna zašto je to uradio
Bivši zaposleni u Dorsijevoj kompaniji Aron Zamost, koji je od 2015. do 2020. bio direktor komunikacija u Block-u, u eseju objavljenom u The New York Times tvrdi da verovatno postoji čitav niz drugih razloga za ovakvu odluku.
„Pitanje koje svi postavljaju jeste: da li je AI zastrašujuća nova realnost u kojoj poslovi koje ljudi rade više neće biti održivi? Ili je objava Block-a samo zgodan i spektakularan izgovor za uobičajeno smanjivanje troškova?“, napisao je Zamost.
„Istina je da niko ne zna odgovor – čak ni sam Block“, dodao je.
Prema njegovim rečima, Dorsi je kroz karijeru često donosio velike poslovne odluke na osnovu ranih signala sa tržišta i imao sklonost da uoči obrasce, pretpostavi ogroman rast i potom snažno uloži u tu ideju.
Ipak, ostaje nejasno da li je veštačka inteligencija zaista razlog za tako veliko smanjenje broja zaposlenih ili samo novi način da se opravdaju otpuštanja. Na primer, Block je već imao velike talase otkaza tokom 2024. i 2025. godine.
Određivanje prioriteta
Važan je i kontekst ranijeg rasta kompanije. Između kraja 2019. i kraja 2023. broj zaposlenih porastao je sa oko 4.000 na gotovo 13.000 ljudi, što je rezultat velikog zapošljavanja tokom pandemije.
„Kada se detaljnije pogledaju konkretna smanjenja, poput smanjivanja tima za javne politike i ukidanja pozicija vezanih za raznolikost i inkluziju, poslednja reorganizacija Block-a više liči na standardno određivanje prioriteta i kontrolu troškova nego na transformaciju vođenu veštačkom inteligencijom“, napisao je Zamost.
On takođe upozorava da insistiranje menadžmenta da zaposleni koriste AI alate, često i protiv svoje volje, može stvoriti svojevrsno samoispunjavajuće proročanstvo u kompanijama koje se predstavljaju kao „AI-first“.
Organizaciona preglomaznost prerušena u AI
„Ta budućnost se, međutim, sudara sa realnošću onoga što veštačka inteligencija zaista može da uradi“, napisao je Zamost, navodeći primere poput beskorisnih AI sažetaka mejlova, problematičnih četbotova i AI pregleda koji ponekad ne uspevaju da tačno prenesu ni osnovne činjenice.
„Nisu svi poslovi koje Block ukida takvi da ih AI može zameniti, ali rukovodstvo se ponaša kao da je ta tehnologija jednako korisna u svim oblastima“, dodao je.
Sličan stav imaju i pojedini analitičari. Futurism prenosi dve.
„Velika većina ovih otpuštanja verovatno nema veze sa veštačkom inteligencijom“, rekao je Dan Dolev iz investicione banke Mizuho Americas za Wall Street Journal.
Bivši zaposleni u Block-u, Džejson Karš, bio je još direktniji:
„Ovo nije priča o veštačkoj inteligenciji. Ovo je organizaciona preglomaznost prerušena u AI.“
